U krugu dnevnika o Čarnojeviću

Ala TatarenkoU KRUGU DNEVNIKA O ČARNOJEVIĆU.
Šabac : Fondacija „Stanislav Vinaver“, 2019
(Niš : Sven).
127 str. ; 20 cm.
ISBN 978-86-6050-009-2 (broš.)
COBISS.SR-ID 280315404.
Vinaverova biblioteka.
ǂKolekcija ǂBiće i jezik.

500.00 рсд

Kategorija:

Opis

Za razliku od većine dnevnika, Dnevnik o Čarnojeviću je pisan za druge. I nije stvar samo u tome da se radi o književnom delu koje predviđa objavlјi – vanje. Istorija lepe književnosti poznaje veliki broj dela koja imaju oblik dnevničkih beleški, oponašaju tajne sveske, pisane samo za oči njihovog autora. Kome ja ovo pišem? – pitanje, koje postavlјa narator-pisac ovog dnevnika, signalizira koefi – cijent razlike između tradicionalnog shvatanja dnevničkih zapisa i proze koju nudi mladi srpski književnik Miloš Crnjanski. Ne možemo biti sigurni da je to pitanje upućeno samom sebi. To može da bude i ponovlјeno pitanje nekog drugog, ko, poput tetaka, radoznalo se zanima kome to piše Čarnojević. „Tetke me pitaju kome toliko pišem, a ja im kažem: ‛mrtvacima’, one se prekrste i misle da sam ‛štuknuo pameću’“. U ovoj rečenici vidlјivi su tragovi dijaloga, kojima su prošarane stranice dnevničkog monologa junaka. A u romanu postoje i skriveni dijalozi, i krnji, asimetrični dijalozi, i, svakako, dijalozi sa predestiniranim čitaoci – ma u koje je verovao pisac „Objašnjenja Sumatre“. U tkanju romana mogu se zapaziti različite stilske niti – obeležja govora drugih i drugačijih. Pone – kad su to reči iz drugih jezika, znaci vavilonske pometnje Prvog svetskog rata, ali i univerzalnih veza sumatraističke teorije. Možemo da govori – mo o strategijama javnog i zapretanog višeglasja u Dnevnika o Čarnojeviću.