Ahasver ili traktat o pivskoj flaši

AHASVER ILI TRAKTAT O PIVSKOJ FLAŠI / Radomir Konstantinović
Priredili Gojko Tešić i Iva Tešić.
Šabac : Fondacija „Stanislav Vinaver“ ;
Beograd : Dan Graf, 2020 (Niš : Sven).
262 str. ; 22 cm.
ISBN 978-86-6050-023-8 (FSV).
Tiraž 500. COBISS.SR-ID 16417289.
Sabrana dela Radomira Konstantinovića ;
ǂtom ǂ6. Vinaverova biblioteka

1,200.00 рсд

Opis

Konstantinovićeva proza je samo po atmosferi slična beketovskoj, jer Konstantinović, čini mi se, čini odlučni korak dalјe od Beketa oslobađajući se njegove negativne teologije, bogova koji su kod Beketa prisutni svojim odsustvom. Ma koliko ova proza bila prekrivena tamom i izvesnom fatalističkom patetikom – koju u ovoj knjizi Konstantinović, za razliku od svojih prethodnih knjiga, razbija iznenađujućom ironijom pa čak i humorom – ona ipak nije proza pasivnog očajanja, jer Konstantinović ume da živi sa svojim očajanjem, ono je za njega riznica i podsticaj za nova putovanja, jedan izazov. Ovaj svet je užasan, prokleti smo u njemu, zar to nije u stvari jedini predmet našeg živlјenja – kao da kaže ova knjiga. Ili to samo ja u njoj vidim, jer svoju privrženost svetu, i ovakvom kakav je, izgovaram bez stida. Lucidnost, kojom Radomir Konstantinović pronalazi nove prostore i intelektualna i moralna hrabrost, kojom otvara ponore i nadnosi se nad njih, čine njegov traktat praznikom u kalendaru književnosti ne samo ovog jezika, praznikom koji ne mogu, neće i ne treba da praznuju svi.
Da bi bio praznik.

Miloš Stambolić: „Prokletstvo i blaženstvo“

Nije li drama Konstantinovićevog Ahasvera, u čijim se širim granicama ona kreće, nije li ova literatura u stvari literatura jedne predimenzionirane lјudske dijalektike: zapaža se isklјučivo proces negiranja, čuje se samo zujanje točkova dijalektike, koji se neprekidno obrću i pod kojima nestaju sve iluzije o večnostima lјudskih ostvarenja i dostignuća. Jednog od čuvenih protagonista ovakve literature, Samjuela Beketa, svest o neizbežnosti rušilačke dijalektike bacala je u očajanje. Za razliku od njega Konstantinović se stavlјa s one strane očajanja: kao Kamijev Sizif, tako i njegov Ahasver otkriva izvesni smisao svoje egzistencije u večitom otpočinjanju jednog lјudskog posla; mitološki junak stare Grčke kotrlјa teški kamen uz padine strmog brda, a legendarna ličnost ranog hrišćanstva posmatra neumorno pivsku flašu, spremna da svakog trenutka svoj monolog nastavi: „Ja sam na ovom brisanom prostoru, nasred polјa apsolutne čistote; ja, uzalud sad opet s kolenima pod bradom, sa rukama na licu, s kaputom preko glave, s okom na grliću pivske flaše…“, kaže Ahasver na kraju. Vihori dijalektike izbrisali su sve, izuzev onog što je njena suština – akciju i večitu spremnost za akciju. To su krajnji smisao i poruka Konstantinovićevog Ahasvera, jednog od, nesumnjivo velikih i blistavih dometa naše savremene književnosti.

Karlo Ostojić: „Ahasver ili dijalektika lјudske egzistencije“